Ljudi su koristili kamine za grejanje i zaštitu još od praistorije...
Ovo Vas ne iznenađuje, s obzirom da se smatra da je pronalazak vatre na drugom mestu po važnosti, odmah iza pronalaska jezika, a kamini su jednostavan, efikasan i pogodan način da se vatra sačuva i drži pod kontrolom u prijatnom kućnom okruženju, bilo da se radi o pećini ili dvorcu.
Najraniji kamini su pravljeni od kamena i po mogućnosti rupe koja je pravljena na krovu kako bi se omogućilo da dim izlazi prema nebu.
U 18. veku, oni postaju više od obične potrebe – postali su središte kuće, estetski kao i praktičan sastavni deo pokućstva. U ovom period otkriveni su novi materijali i načini izgradnje. Abraham Darbi otkrio je nove načine topljenja rude, praveći nove i snažnije, otkriveno je gvožđe.
Kamini kakve danas srećemo počeli su da se proizvode u Viktorijansko doba. U ovom periodu, njihov izgled postaje daleko značajniji nego ranije, te su kamenoresci, kovači i druge zanatlije i majstori na njima uvežbavali svoje veštine poput umetnika, kao što su to činili i zidari, koji umesto da prave praktičan i funkcionalan kamin, počinju da stvaraju pravo remek delo od kamena, kuvanog gvožđa, drveta i drugih, egzotičnijih materijala. Kako se menjao stambeni prostor, menjali su se i kamini. Javljaju se brojni novi stilovi i tehnike dizajniranja. Sa unapređenjem dimnjaka dolazi do smanjenja unutrašnjeg zagađenja vazduha i poboljšava se nivo bezbednosti i sveukupnog sagorevanja kamina.
