Na padinama Rija, gde urbana gustina često ne ostavlja mesta za dah, vila Itaúna predstavlja remek-delo suptilne ekspanzije i harmoničnog dijaloga između savremene arhitekture i tropske prirode…
Ova vila, originalno projektovana od strane čuvenog Oskara Nimejera, dobila je novi život zahvaljujući studiju Siqueira+Azul, koji je ne samo obnovio njen duh, već i stvorio novu naraciju u kojoj prostor neprestano komunicira sa pejzažom.
Kupovinom susednog placa omogućeno je proširenje originalnog objekta i kreiranje impresivnog vrta definisanog preciznim vertikalnim i horizontalnim linijama koje se stapaju sa arhitektonskim okvirom. Iznad bazena i vrta, lebdi novi aneks za razonodu, koji deluje kao da je podignut iznad tla – arhitektonski potez koji istovremeno simbolizuje lakoću i sofisticiranost.
Projektovani kao tri autonomna volumena, objekti su povezani pasarelama, stepeništima i šetalištima, čime se postiže neprekidna fluidnost kretanja. Unutrašnji prostori su redefinisani kako bi podržali novu formu upotrebe i privatnog luksuza.
Fasade glavnih objekata osvežene su velikim rotirajućim panelima koji omogućavaju kontrolisanu transparentnost, osvetljenje i ventilaciju. Njihova struktura, izvedena u mreži od gvožđa, omogućava maksimalnu fleksibilnost, dok se duge klupe integrisane u ivice ploča dodatno naglašavaju kontinuitet između enterijera i eksterijera.
U centralnoj zoni kuće, okulus – kružni otvor – služi kao svetlosna tačka, ali i poetska veza sa gornjim dvorištem, naglašena spiralnim stepeništem koje vodi do staklene osmatračnice. Prostor se time ne posmatra linearno, već kao vertikalno iskustvo svetlosti, senke i pogleda.
Leisure aneks koristi prirodne materijale – kamen, beton, drvo – kao alat vizuelnog razgraničenja, ali bez prekida estetskog kontinuiteta. Granice ne nastaju zidovima, već nijansama i promenom nivoa, čime se postiže osećaj apsolutne slobode i harmonije.
Vila Itaúna nije samo arhitektonska obnova – to je afirmacija stava da luksuz može biti tih, ali odlučan. On se ovde ogleda u svetlosti, proporciji i hrabrosti da se prostor redefiniše ne spektaklom, već smislom.
