Crpeći inspiraciju iz boca vina oporavljenih od brodoloma iz 19. veka, projekat Veuve Clicquot „Cellar in the Sea“ će boce šampanjca namerno ostavljati da sazrevaju na dnu Baltičkog mora.
Kao i u svim oblastima, i u svetu vina, slučajno su otkrivene neke od najvećih inovacija. Uzmimo za primer burad. Dok je danas odležavanje vina u hrastovim bačvama uobičajena metodologija, dovoljno je podsetiti se da su, sve dok nije otkriveno blagotvorno dejstvo drveta na ukus i teksturu vina, burad služila samo kao skladište za transport.
Onda je tu šampanjac. Njegovo slučajno otkriće je zbog neočekivane druge fermentacije u boci, koja oslobađa ugljen-dioksid i stvara svoje mehuriće. Slično, nesreća je dovela do projekta Veuve Clicquot „Podrum u moru“, koji ima za cilj proučavanje efekata sazrevanja šampanjca pod vodom u poređenju sa sazrevanjem u podrumima kuće u Remsu u Francuskoj.
Nesreća se dogodila na putu iz Francuske za Rusiju 1840. godine kada je teretni brod prevozio 168 boca šampanjca u Baltičkom moru u blizini Olandskih ostrva. Četrdeset sedam od tih boca je napravio Veuve Clicquot. Brod i sav sadržaj ostali su na dnu Baltičkog mora 170 godina sve dok ga lokalni ronioci slučajno nisu otkrili 16. juna 2010. Kada su neke od potopljenih boca isplivale i otvorene, tim je bio iznenađen otkrivši slatku vino koje se godinama očuvalo zahvaljujući stalno niskoj temperaturi i odsustvu svetlosti. Fascinirani mogućnošću odležavanja šampanjca u potpuno drugačijem okruženju od tradicionalnih podruma, vinari Veuve Clicquot pokrenuli su inovativni eksperiment „Podrum u moru“, 40-godišnji projekat za proučavanje efekata podvodnog sazrevanja šampanjca.
Prošle nedelje tim za proizvodnju vina i menadžment Veuve Clicquot otputovao je na ostrva Silverskar, četiri od 6.700 ostrva koja čine Alandski arhipelag. Glavni cilj je bio da se pronađu četiri boce šampanjca Veuve Clicquot, dve klasične Yellow Label i dve poluslatke, za uporedni test sa bocama koje su odležale na konvencionalni način. Dva ronioca, od kojih je jedan bio deo tima koji je prvobitno pronašao olupinu 2010. godine, izvukli su boce sa morskog dna.
Boce su se nalazile na dubini od 40 metara gde se temperatura trajno održava na 4 stepena Celzijusa, dok baltička voda nije toliko slana (salinitet joj je 20 puta manji od Atlantskog okeana).
U poređenju sa bocama šampanjca koje su odležale u podrumima gde su bile izložene kiseoniku i Yellow Label i dva poluslatka šampanjcaa izvučeni sa dna pokazali su neke druge kvalitete. Kao što je opisano u postu, Yellow Label je pokazivao mali nalet mehurića kada je otvoren i arome kandirane pomorandže i ananasa, zelene masline i žalfije, dok je tradicionalna boca imala upornu aromu bele breskve, kajsije, orlovih noktiju i pečenog badema.
Pored ovakvih degustacija na licu mesta, Veuve Clicquot namerava da u redovnim intervalima preuzima vina za uporedne degustacije vinarskog tima pod vođstvom majstora podruma Didijea Mariotija i za tehničku analizu na enološkim univerzitetima u Remsu i Bordou.
Za više informacija o projektu "Podrum u moru" možete posetiti sajt brenda Veuve Clicquot.
