Omega Speedmaster koji nije bio na Mesecu menja istoriju na aukciji

U svetu kolekcionarstva, retko šta izaziva uzbuđenje kao predmet koji direktno povezuje sa jednim od najvećih ljudskih dostignuća…

Takav je slučaj sa 18-karatnim zlatnim Omega Speedmaster satom koji je pripadao Nilu Armstrongu, prvom čoveku na Mesecu. Ovaj istorijski dragulj biće ponuđen na aukciji kuće RR Auctions 17. aprila 2025, a očekuje se da dostigne cenu od preko 2 miliona dolara.

Za razliku od NASA službenih satova koji su nošeni tokom misije Apollo 11 i ostali državna svojina, ovaj sat je lični poklon Omega kompanije Armstrongu, uručen 25. novembra 1969. godine na svečanoj večeri u Hjustonu. Izrađen je kao deo ograničene serije od samo 28 primeraka, posvećenih herojima svemirskog programa.

Na poklopcu kućišta, pored broja modela 17, stoji emotivna gravura: “To mark man’s conquest of space with time, through time, on time”. Sat takođe nosi oznake misija Gemini 8 i Apollo 11, a autentičnost je potvrđena direktno od strane Omega brenda.

Prema rečima Marka Armstronga, Nilovog sina, deo prihoda od prodaje biće doniran u humanitarne svrhe, a sam sat opisuje kao simbol „jednog od najneverovatnijih dostignuća u istoriji čovečanstva“.

Iako sat pokazuje tragove korišćenja – ogrebotine i patinu koja samo dodaje karakter – nikada nije poliran, čime je sačuvan njegov originalni duh. Upravo ta autentičnost i povezanost s ličnošću Nila Armstronga čine ga neprocenjivim za kolekcionare.

Speedmaster poseduje kućište od 18-karatnog zlata, bordo aluminijumski prsten, brojčanik od čistog zlata sa oniks markerima – spoj zanatskog majstorstva i estetskog savršenstva.

Istorija pokazuje da ovakvi satovi dostižu vrtoglave cene: sličan model astronauta iz Apollo programa prodat je 2022. za gotovo 2 miliona dolara, dok je sat Majkla Kolinsa dostigao 800.000 dolara. Ipak, Armstrongov status može lako da nadmaši sve prethodne rekorde.

Ova aukcija ne privlači samo kolekcionare satova, već i entuzijaste svemirske tehnologije, istoričare i potencijalno milijardere poput Elona Maska ili Džefa Bezosa. Jer ovaj sat nije samo mehanizam koji meri vreme – to je artefakt epohe, fizička veza sa najambicioznijim korakom koji je čovečanstvo ikada napravilo.